СЕКТЕ СВЕ ВИШЕ УЗИМАЈУ МАХА-ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ...

ИЗВЕШТАЈ КАПЕТАНА КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ:

" Дарко пробуди се, ови људи желе да попричају са тобом ", звала је медицинска сестра младића са кружним завојем изнад леве шаке. " Изгубио је доста крви, исцрпљен је ", додала је сетстра док смо ми стрпљиво чекали да се он пробуди. " Да нисте ви можда из скупштине? ", унезверено и доста гласно питао је Дарко. Били смо збуњени. " Не, ми смо из полиције, само бисмо да накратко поразговарамо ", одговорисмо, све мислећи да је младић, пресецањем вена покушао самоубиство, потпуно душевно оболео. Међутим, он је нагло устао, тражио да покажемо службене легитимације, а онда тихо почео да прича:

" Морам укратко да вам испричам. Морао сам ово да урадим, тако ми је дошло, али нисам баш дубоко засекао. Прошле године остао сам без права на дом. Куда ћу, где ћу - налетим на Јеховине сведоке. Сви их нешто оговарају, а ја ко велим да се овајдим од њихове бриге. Уђем са њима у разговор, запиткујем, све ме интересује, не стижу да ми одговоре колико ја питам. Зато ме и позваше у скупштину, како они зову своју цркву. Кад сам ушао сви су устали, аплаудирали и похрлили ка мени. Окренуо сам се, мислећи да је иза мене ушао Здравко Чолић или неко већ познат. Сјајно је почело. Две недеље сам становао код неких рођака, и у скупштину сам редовно одлазио. Пожалим се онда немам стан и обећаше ми бесплатан смештај за десетак дана код неког од браће. Радовао сам се у себи. Тих десетак дана сам почео и нешто да им помажем. Нешто су кречили. Затим сам добио и неке часописе да поделим на земунској пијаци. Када је то прошло сместио сам се код неког Небојше у кућу. Цела му је породица била у јеховистима. Тако је почела моја катастрофа, али не могу то ни да причам, само ћу да набрајам: најпре су ме крстили, затим су ме прогласили пиониром, то им је неко звање за почетника. Онда су ме обавезали да се заветујем да ћу као пионир 100 сати месечно да мисионарим, да ћу редовно на састанцима у скупштини припремати тумачења одређеног дела Библије, да ћу по потреби разносити часописе и други пропагандни материјал, да ћу испуњавати све обваезе одржавања зграде скупштине, да ћу се у слободно време дружити само са браћом и сестрама јеховостима, да нећу пити алкохол нити узимати било које друге опијате, да ћу помагати Небојши и његовим родитељима у кући, да ћу ово, да ћу оно... Шта се у ствари дешавало? У просеку четри сата дневно сам мисионарио, два сата разносио часописе, три сата бубао Библију, спремајући реферат за скупштину, затим завршавао текуће ствари за старешине, помагао Небојшиним родитељима у кући и тек око 9 увече почињао да учим. Ни са ким из старог друштва нисам могао да се видим, нисам могао да се јавим својима, нико није могао да ми дође у посету, нисам имао право на девојку осим из редова јеховиста. Додуше, све је то могло, али само као вод мисионарења, јер сви они који нису међу Јеховиним сведоцима јесу „ демони „ и нема им места у друштву јеховиста. Требало је значи да врбујем родитеље, девојку, старо друштво, да их све „ усрећим „ и наметнем ову робију. Какав промашај! Зар сам то ја? За шта сам се продао? Стидео сам се све више самог себе. Ови људи имају право да верују у шта год хоће. Али, зашто мени то да се деси? Уосталом, био сам неискрен према њима. Одлучих да после три месеца напустим ову дружину. Тек је онда настала пресија. „ Добро, свако на путу богопознања пада у кризу! Пут истине препун је искушења! Размисли још једном! Како можемо да ти помогнемо?“, питали су. „ Да ме оставите на миру „ , рекао сам. „ Површно си савладавао лекције! Хајде да разговарамо за седам дана. Ево, не мораш у мисију три дана! Иди да обиђеш родитеље. „

Тако су ме обуздавали и одвраћали још два месеца док нисам побеснео и жестоко се посвађао. Поцепао сам часописе који су ми били при руци. Прекоревајућим гласом упозорен сам на понашање, а онда опет лаганим гласом: „ Да ли смо ми то заслужили? Је ли то хвала за помоћ? Је ли то понашање за царство небеско? „

„ Колико је предвиђено да траје ова робија код вас, да знам када ћете ме пустити на слободу? „ , питао сам. На крају сам побегао код рођака, али су ме нашли. Проналазили су ме и у студењаку. Нису ме остављали на миру ни на факултету. Где год кренем – ето и њих. Кињили су мене и оне око мене. Одлучио сам да им се вратим да стиснем зубе, да сам своју муку мучим, да размишљам о студијама, апсолвирам, па да нетсанем из Београда. Од бруке кући нисам ишао, плашим се тек ће тамо доћи. Некако сам положио четири испита и имам још један, па да апсолвирам. Идем онда код тетке у Добој, ваљда им неће пасти на памет тамо да дођу. А ово на руци... падам у депресију с времена на време, па ми свашта пада на памет. Друго – значи ми мир, нормални ликови, па таман и у болници. Ако третман овде потраје можда стигнем и овај испит да спремим, па онда да бежим.“ Тако је Дарко завршио причу.

СЕКТЕ-РАК НА КОЖИ ЈЕДНЕ НАЦИЈЕ

Најезда разноразних секти и култова у Србији, који су се појавили у последљих десетак година, је најблаже речено застрашујућа. Држава која је претрпела ратове, диктатуру, економску катастрофу и морлно унакажавање сада је постала Мека за разноразне преваранте и "Ловце на људске душе". Србија и српски народ су потпуно неспремни дочекали ову најезду и у едукативном и у законском смислу. Пошто у законском смислу не могу много да урадим као појединац, одлучио сам да покушам да нешто променим на едукативно - информативном подручју.

Верске секте и култови су зло које хара у свим земљама света, али многе су земље на време заштитиле своје грађане како законима тако и образовањем и информацијама. Да би људи имали заиста могућност да бирају, морају да буду информисани. Нити једна верска секта или култ никада не информише своју потенцијалну жртву о својим правим циљевима. Да би се то барем делимично исправило одлучио сам да формирам сајт где ће људи моћи да се информишу на прави начин о свему ономе што их интересује у вези разних верских секти и култова.

Захваљујући људима добре воље, који ми помажу у овом пројекту, овај сајт је снабдевен изузетно великом количином података о разним сектама и култовима. Надам се да ће овај сајт бити барем једна цигла у зиду који ће се формирати за одбрану нашег народа и државе од деловања верских секти и култова.

Ђорђе Продановић

VERSKE SEKTE-HARE KRISNA

"Visnavska verska zajednica"VEDA" ZASNIVA SVOJE UCENJE NA ZBORNIKU NAJSTARIJIH RELIGIJSKIH SPISA INDIJE,nazvanih "VEDE",Sveta knjiga hinduzima koju je dugo god. citala samo kasta obrazovanih svestenika-brahmana... medjutim, danas, "preparirane vede" pune proizvoljnih komentara lidera pojedinacnih hinduistickih sekti, kakva je HARE KRISNA. Osnovao je indijac 1966.god. BHAKTIVEDANTA SVAMI PRABHUPADA. 1985. je osnovana u Beogradu.(sediste se prvo nalazilo u Borci,a sada je na Mirijevu. Lider sekte je bio Milan Arsenijevic, pa njegova supruga Maja, oboje clanovi grupe "NITJANANDA". Prema doktrini ove sekte najvise savrsenstvo ljudskog zivota postize se iscrpnim znanjem o materiji i duhu. Prihvataju, dakle, reinkarnaciju i naravoucenija "Tibetanske knjige mrtvih". Veruju da se meditacijom(kao i ostale istocnjacke sekte) na osnovu znanja o transcedenciji, mogu potisnuti sve materijalne zelje.Da bi se postiglo 'oslobadjanje',od svih zelja sekta je za svoje clanove uvela odredjene propise: Vegetarijanci su(a kada jedu hranu pripremljenu od biljaka, smatraju da time prinose duse biljaka Krisni, pa to cine uz izvinjenje biljkama i prigodan verski ritual), ne upotrebljavaju niposto alkohol i duvan, ne gledaju televiziju,ne slusaju radio, i 'zabranjuju' preterano ucesce u svetovnom zivotu.Seks je dozvoljen samo u braku i to radi potomstva.(ali se neki toga ne pridrzvaju jer se oslanjaju na predanja stare Indije i upustaju u eksperimente sa KOKA SASTROM,tj. seksualnom magijom. Zajednica pak propagira asketizam, predanost molitvama i slusanje verske muzike. Pripadnici ove sekte su izraziti pacifisti...Pored odricanja od nasilja svake vrste, preporucuje i odricanje aterijalnih dobara-u korist sekte, naravno ili besplatno radi za njih.
U BAGVAT GITI, na koju se oni cesto pozivaju, zapisana je prica o kshatriji(kasti ratnika u staroindijskom ustrojstvu drustva)Ardzuni, kome bog Krisna(na sanskritu "CRNI") naredjuje da bez ikakvog sentimentalizma ratuje.U ipunjavanju tih duznosti kshatrija praktikuje KARMA JOGU ili jogu delotvorne akcije.Naravno, sve to nece saznati adolescenti na koje sekta deluje, ne bi li ih pridoila za sledbenike. Naprotiv, ona se zvanizco deklarise kao izuzetno mirovnjacka zajednica, a njihova 'preradjena' Bagvat gite sadrze mnostvo istrgnutih citata, koji o svemu govore sem o fanatizmu i ratobornom cilju pomenutog Ardzune. Druga vazna stvar u hinduizmu koju lideri Hare Krisne precutkuju je ucenje o darmi, po kojoj svaki covek treba da prodje kroz cetiri faze u svom zivotu. Kada je mlad, treba da se posveti ucenju, zatim ozeni i stekne porodicu,a kad "vidi decu svoje dece", treba da se odrekne svega materijalnog i postane pustinjak, da bi u poslednjoj fazi svog zivota ziveo kao prosijak, na putu prosvetljenja.Vrbovanje dece za ulazak u sektu je uskracivanje mogucnosti pojedincima(prema hinduizmu) da u svetu materijalnih iskusenja,poprave svoju karmu.Naravno indijci nude jedan mnogo bezbolniji i logicniji put za sticanje "prosvetljenja" od novopecenih,istocnjackih sekti u sluzbi NEW AGE.
*njihova BROJANICA (koja sluzi individualnom meditiranju-naspram kolektivnog "KIRTANA), ima 108 drvenih kuglica povezanih u krug, dok 109.simbolise KRISNU.One imaju funkciju "pojacivaca mantre" sto ukljucuje culo dodira u proces meditacije,tj.pomaze da se pazljivije slusa zvuk "Magicne reci".Ponavljanjem te mantre nekoliko stotina puta, postize se utomljavanje funkcija logickog rasudjivanja, a time i svesti o realnosti.Ova metoda "ciscenja Uma od Razuma",tj.zatomljavanja funkcija leve hemisfere mozga u korist desne,kao i druge metode, kao npr.-odvajanje duha od tela, radi spoznaje drugih svetova, mogu biti prilicno opasne, pogotovo za neuke.
K.G.Jung ("arhetip)je ovo nekom prilikom odlicno objasnio...

JEHOVINI SVEDOCI PRED VRATIMA “KUCAMO OTVORITE!”

Pred vašim vratima stoje njih dvoje. Lepo su odeveni, i na prvi pogled vrlo su prijatni. Ne, oni nisu pogrešili. Došli su upravo k vama, iako ne znaju ni kako se zovete. Razgovor započinju laskavim rečima, ulagujući vam se, sa namerom da otkriju vaše raspoloženje. No, bez obzira na vaš odgovor, oni će nastojati da pređu prag i da razgovor nastave u vašem stanu. Ako niste bili dovoljno odlučni da nezvane goste zaustavite na vratima, sada vas oni neće pustiti sve dok ne postignu željeni cilj.

Njihova omiljena tema je – priča o poslednjim vremenima. Vi se saglašavate sa njihovim mišljenjem da je i u Rusiji, i u celom svetu, stanje danas teško, da ima mnogo rđavih vesti. Ne verujete da u neko skorije vreme može biti bolje. Dok vas ubeđuju u to da živimo u poslednjim vremenima, oni vas zasipaju citatima iz Biblije. Zadivljeni ste njihovim poznavanjem Svetog Pisma, premda vam nisu simpatični ljudi koji imaju tako jednostavne odgovore na tako složena pitanja. Saglasni ste sa time da svako treba da izučava Bibliju, kao i sa time da se izučavanje mora obavljati pod nečijim rukovodstvom, pošto je u Bibliji mnogo toga nerazumljivo. Neprijatno vam je što su se gosti namrštili kada su ugledali malu ikonu u vašem domu. Zbunjeni ste time što svoju mržnju prikrivaju autoritetom Biblije. Hteli bi ste da im se suprostavite, ali, avaj, ne znate kako. I sada vaši nezvani gosti prelaze na ono glavno. Oni tvrde da je Bog jedan, i da ima samo jedno ime – Jehova. Ko ne misli tako, u zabludi je. Pojedinosti ćete saznati iz krasnih časopisa “Kula stražara” i “Probudi se!”, kao iz brošura i knjiga koje će Vam predložiti da kupite. Još uvek ste podozrivi, ali ste već spremni da posetite njihov kružok na kojem se izučava Biblija.

Možda još uvek niste postali svesni toga, ali u vaš dom je ušla sekta Jehovinih svedoka.

SEKTE OPET NA TAPETU

AIM, Beograd, 14.10. 1996.

Kada su u Srbiji prestale da budu aktuelne tipicne ratne teme, uz stalno isticanje svih vrsta "zavjera", ostao je prazan prostor u kontolisanim medijima koji je trebalo popuniti pikantnim temama. Tako se poslednjih meseci na tapetu drzavne stampe u svoj svojoj "pikanteriji" nasla vecina protestantskih crkava i vjerskih pokreta.

Pripadnike tih vjerskih zajednica najvise zabrinjava, kako je izjavio saradniku AIM prvi covjek Adventsiticke crkve u SRJ, dr Radisa Antic, to sto se "trpaju u isti kos i poistovecuju adventisti, baptisti... sa satanistima". Na to upozorava i socilog religije iz Nisa, Bogdan Djurovic, za koga je neshvatjivo "mesanje priznatih crkava sa destruktivnim verskim pokretima i sektama".

Da li je rijec o nepoznavanju ucenja, konkretno protestanstskih crkava, ili o stvaranju odbojnosti prema onima koji na drugaciji nacin tragaju za istinom o Bogu od pripadnika vecinske Crkve - tesko je precizno odgovoriti. Ocigledno je u pitanju i jedno i drugo.

Politicko-teoloski sukobi

Velikodostojnike iz protestantskih crkava i vjerskih pokreta u sadasnjoj Jugoslaviji zbunjuje i to sto se vecinska Srpska pravoslavna crkva nikada sa cisto teoloskog stanovista nije javno izjasnila o svom odnosu prema njima. Opredelila se za javni poziv na odlucan otpor "nezvanoj vojsci propovednika raznih sekti" (Saopstenje Svetog arhijerejskog sabora, 2.jun. 1994. ) apostrofirajuci, prije svega, one koji poticu iz zapadnih zemalja "odakle nam dolazi svako zlo". Dakle, ne radi samo o teoloskom nego i o sukobljavanju sa politickim, ali i mnogim drugim primjesama.

Jedan od primjera je zestok napad na Adventisticku crkvu od strane episkopa zahumsko-herecogavckog, Atanasija, za koju kaze da je "antipravoslavna, antihristovska sekta". Povod je bila humanitarna organizacija ove Crkve - ADRA - koja je dijelila humanitarnu pomoc za vrijeme rata u svim dijelovima BiH, pa i u Trebinju, gdje on stoluje. Rijec je o humanitarnoj organizaciji koja nije gledala ni na ciju vjersku ili nacionalnu pripadnost nego jednostavno na ugrozenost svih. Uz to, nije zabiljezen nijedan slucaj da je neko zbog toga postao pripadnik Adventisticke crkve. Upotrijebivsi termin "sekta" citirani vladika se vrlo jasno odredio prema ovoj Crkvi. Takav pristup ima i znacajan dio hijerarhije u SPC.

Postoje, medjutim, pravoslavni teolozi koji tom osjetljivom pitanju prilaze mnogo hladnije i racionalnije. Profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, dr Radovan Bigovic, smatra da SPC "tek treba da sagleda fenomen sekti u svetlosti pravoslavnog predanja i teologije", iznoseci licno misljenje da Crkva kojoj pripada "nema pravoslavno produbljen i utemeljen stav prema sektama". On izrazava bojazan da, zbog nepostojanja tog zvanicnog stava, i sama ne poprimi "sektasku logiku i mentalitet". Rijec je, dakle, o stavovima pojedinaca, a ne najvisih crkvenih tijela.

Rimokatolicka crkva je u tom pogledu odredjenija nazvavsi prostestante "krscanima na drugaciji nacin". Zvuci dosta diplomatski, ali ova formulacija daje prostora za dijalog i medjusobnu makar i nuznu snosljivost, mada je poznato kako Vatikan gleda, na primjer, na protestante zato sto negiraju svetost pape. O negativnom odnosu prema vjerskim pokretima, bilo istocnjackog ili zapadnjackog porijekla, da se i ne govori. Ipak, dobija se utisak da Rimokatolicka crkva, sluzeci se i diplomatskim rjecnikom, ne zeli da izazove odbojnost kod "malih vjerskih zajednica", a dobro se zna sta ko o kome misli.

STANJE U RUSIJI

Kako kaze ruski parlament u Rusiji je stanje zabrinjavajuce. Sve je vise sekti, samo velikih sekti ima vise od pedeset, u samoj Moskvi uoceno je oko osamdeset sekti koresЈkog porekla. Ljude, koji pripadaju istoj sekti, povezuje zajednicko shvatanje moralnih I duhovnih principa, a same sektase vise kao autoritativnog ucitelja. Nastojanje sekti da potpuno ovlada covekom I da ga orjentisu unutar crkve, unistava sve njegove povezanosti sa svetom .Svi clanovi sekte, zapravo postaju oruzje za ostvarivanje ciljeva raznih “grupa”, “ucitelja” I rukovodilaca “korporacije.” Opasnost totalitarnih sekti je kriminalna nakolonost njihovog unutrasnjeg zivota, izrazenog kroz “zombiranje” clanova, vrbovanje novoobrazenih, ucenjivanje i prisiljavanja. Zombiranje je jedna od mnogobrojnih metoda psiholoske obrade adepta ( obicnih clanova) koji omogucava kontrolu nad njihovom psihom I samim tim kontrolu nad njihovim ponasanjem. Sekte ostavljaju teske posledice za pojedinca, pripadnika sekti, na individualnom, mirkosocijalnom I makrosocijalnom nivou.